(A)funkcije materije u okviru slike?
(o radovima Korine Gubik)

Na početku karijere, nakon zakoračenja u svetove izlagačkog, posle prve samostalne izložbe i priznanja Novosadskog salona, kada prodje uzbudjenje i posebnost prvog pojavljivanja, više ništa nije kao ranije. Korina Gubik sprema svoju master odbranu i izložbu. Izložbom u novosadskoj Galeriji Podrum, ove godine, pokazala je kako drugačiji pogled može biti univerzalan i uputno intrigantan. Naime, smelom postavkom i ozbiljnim pristupom ona nam otkriva neka od mogućih lica materijalnosti u svom radu.

Pitanje materijalnosti u umetničkom delu savremenog doba prilično je kontradiktorno postavljeno zbog prisustva novih tehnologija, pre svega digitalnih, u današnjoj umetničkoj produkciji. Takvu naglu promenu i odsustvo taktilnog i prirodnog u savremenim umetničkim delima ponegde mogu nadoknaditi stvaraoci poput Korine Gubik, oni koji misle samom zatečenom materijom poštujući njenu dovoljnost i opštu svrhu. Zahvaljujući interesantnoj zamisli koja prethodi ovom procesu u okviru oponentnih pojmova i pojava u prirodi, mlada autorka stvara ciklus snažne konceptualne svežine.

Svakako, u početku tretiranja jute, pronadjenog drveta, stiropora ili nekog drugog materijala koji sobom nosi prethodni život, (onaj u kome još nije bio delom umetničkog rada), ona pristupa pomoću neke vrste objektivne percepcije postavljajući centar vizuelnog zbivanja u odnosima grubih kontrastnih karaktera materije. Materija je u ovom slučaju i povod i posledica radnog čina, nosioc i rastvarač početne afunkcije zatečene stvari. To nije jedini metod putem koje se materija ostvaruje. Dakle, simulirajući grube teksture maltera, utisak unutarnjeg u bezbojnim površinama dodatno je pojačan. Takodje, ekseri se veoma često pojavljuju u ovim radovima.Svojom simbolikom volje i čvrstine akcentuju napetost izvršavajući ulogu kratkih linija koje asociraju na niti dešavanja, svojstvenu kontrolisanu akciju. Naravno da ne možemo nabrojati sve materijale/materije kojima se Korina Gubik koristi, ali kuriozitet je naglasiti činjenicu da je jedan njen rad satkan od bojenog pirinča u crno, od mnoštva zrna sastavljenih u zgusnutoj celini, u punom velikom formatu. Nakon što je saznao kako je slika nastala, posmatrač ostaje zbunjen!

Marljivo i predano u ideji koja ne gubi kontinuitet nijednog trenutka, umetnica ukazuje na višeslojnost svoga dela. Radove nabijene primarnom energijom i ponekad smeštenim u kontekst proizvoda, katkad u temi sukobljavanja ili oprečnosti, veže zajednički imenitelj u vidu uvek prisutne nenametljive dosetke/domisli u nazivu rada. Rada ili slike? Pita se i autorka, ispitivajući sebe i druge koja je granica izmedju slike i objekta, slike i skulpture, slike i instalacije i tako u krug?

Zapitanost se na trenutak zaustavi u domenu apsolutne naravnosti, i sve odiše onim momentom kada smo naišli na nešto izazovno u našoj životnoj okolini. Pronašli i upalila nam se lampica. U nekoj garaži, šupi, na gradilištu. Možda u nekom prošlom vremenu? Rad Kičma upravo je takav.Kao da dolazi iz drugih vremena a ima svoje mesto i u tehnološkoj eri.Ipak, zadivljuje nas koliko puta se lampica/ideja upali Korini Gubik, kako njena invencija uvek iznadje atraktivan kreativni put.

A koliko je njen angažman slikarski, majstorski ili vajarski, sa druge strane fakturalan, ostaje da prosudite sami tragajući u njenom lavirintu asocijacija. Do sledećeg Korininog susreta sa nekom odbačenom stvari iščekujemo novu seriju radova, nestrpljivo.

Kada se danas ideje klasičnog enformela ponovo oživljavaju, intencije su na prvi pogled isključivo formalne – ispitivanje granice tradicionalne slike kao medija. Izuzetan senzibilitet za materiju Korini Gubik dopušta da do tančina ispita i razume njena svojstva. Rešenost da se sa takvim istraživanjima ide do krajnjih konsekvenci, treba shvatiti kao poziv da se zaviri i s one strane slike, gde stupamo na teren dinamičkog shvatanja prostora likovnog dela, ali i njegovog konteksta u širokom smislu. Otuda, sa jedne strane, opsesivno ponavljanje, gradacija i podvlačenje istog, gradivnog materijala – materije, a, sa druge strane, povezivanje i suočavanje sa radikalno drugačijim, drugim. Argan je, povodom slikarstva Alberta Burija, isticao da je tragedija u činjenici da su svest i materija date neodvojivo jedna od druge. Mogućnost da više od pola veka kasnije ova istraživanja, zahvaljujući ličnom doživljaju mlade umetnice, u datim okolnostima budu ponovo aktuelna i duboko potresna, takođe govori o kontekstu i neslućenom usložnjavanju pitanja prostora i dejstva umetničkog dela uopšte.