CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 18
Noć muzeja 2014
Noć muzeja 2013
Digital Art 02
Digital Art 09
Digital Art 04
Digital Art 03

Andrej Tišma Štampaj E-pošta
(30 glasanja)
network umetnik, likovni kriticar

Autor: Andrej Tišma
Osnovna delatnost: network umetnik, likovni kritičar
Adresa: Modene 1, 21000 Novi Sad
Telefon: +381 (0) 21 528 067
Mobilni:
Faks:
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.
Web: http://www.atisma.com


Rreprodukcije

Klikni za vecu sliku
U mojoj sobi, 2005.
Digital print, 90 x 70 cm

Klikni za vecu sliku
U mojoj sobi, 2005.
Digital print, 90 x 70 cm

Klikni za vecu sliku
U mojoj sobi, 2005.
Digital print, 90 x 70 cm

Klikni za vecu sliku
Nemoguća tranzicija, 2006.
Digital print, 70 x 90 cm

Klikni za vecu sliku
Nemoguća tranzicija, 2006.
Digital print, 70 x 90 cm

Klikni za vecu sliku
Nemoguća tranzicija, 2006.
Digital print, 70 x 90 cm

Klikni za vecu sliku
Nemoguća tranzicija, 2006.
Digital print, 70 x 90 cm
Klikni za vecu sliku
Nemoguća tranzicija, 2006.
Digital print, 70 x 90 cm
Klikni za vecu sliku
Nemoguća tranzicija, 2006.
Digital print, 70 x 90 cm

Biografija

Nagrada Art magazina Izbor godine za 1999. godinu
Nagrada Art magazina Izbor godine za 1999. godinu
ANDREJ TIŠMA je rođen 1952. u Novom Sadu, Jugoslavija. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Pragu, Čehoslovačka, 1976. Samostalno izlaže od 1972, a od 1969. je učestvovao na preko 600 zajedničkih izložbi u zemlji i oko 40 zemalja sveta.

Bavi se konkretnom poezijom, mejl-artom, pečatnom umetnošću, fotografijom, performansom, elektrografikom, video-artom i veb-artom. U medjunarodni pokret mejl-arta uključio se 1974. Autor je i organizator oko dvadeset medjunarodnih mejl-art projekata i dve mejl-art monografije ("Privatni život" 1986. i "Priroda daje..." 1992), kao i monografije telefaks umetnosti ("FAX HeART" 1995). Objavljene su mu dve knjige vizuelnih radova ("Alter" 1987. u Vršcu i "Andrej Tisma" 1996. u San Francisku).

Kompjuterskom grafikom se bavi od 1996, a Internet umetnošću od 1997. Tišmini internet radovi uvršteni su u kolekcije: Net Art Idea Line, Whitney Museum Of American Art, Njujork, SAD; Rhizome Artbase, Njujork, SAD; Net Art Guide, Štutgart, Nemačka; Net Art Collection - Irish Museum Of Modern art, Dablin, Irska. Učesnik je festivala Ars Electronica, Linc, Austrija.

Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (sekcija proširenih medija), Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA), Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (teorija i kritika) i Medjunarodnog udruženja pisaca i umetnika (IWAA sa sedištem u Blaftonu, SAD).

Likovne kritike i eseje objavljuje od 1976. u zemlji i inostranstvu. Objavljena mu je knjiga kritika i eseja "Druge te(rit)orije" 1992. u Sremskim Karlovcima, zbornik tekstova o umetnosti 1996. u San Francisku, i monografija "Sublimni objekti - primeri likovne umetnosti u Jugoslaviji na kraju 20. veka", 2002. u Novom Sadu.

Nagrade:

  • 1995. Nagrada Medjunarodnog udruženja pisaca i umetnika (IWAA), Bluffton, SAD
  • 1995. Godišnja nagrada Centra za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad
  • 1999. Godišnja nagrada "Artmagazina", Novi Sad
  • 2004. Godišnja nagrada "Zlatni malter", Galerija "Podrum", Novi Sad
  • 2005. Godišnja nagrada Centra za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad

Samostalne izložbe

V a ž n i j e   s a m o s t a l n e   i z l o ž b e

  • 1984. Novi Sad, Likovni salon Tribine mladih, pečati i razglednice
  • 1986. Beograd, "Srećna galerija" SKC-a, polaroidi
  • 1987. Novi Sad, Foto-galerija, polaroidi
  • 1987. New York, La Galleria Dell'Ochio, kseroks, pečati i razglednice
  • 1988. Novo Mesto, Fotogalerija, polaroidi
  • 1990. Sremski Karlovci, Galerija Kulturnog centra, kseroksi, pečati i serigrafije
  • 1991. Milano, Milan Art Center, kseroksi i serigrafije
  • 1991. Novi Sad, Pizzeria "Oscar", serigrafije
  • 1992. Beograd, "Srećna galerija" SKC-a, foto-kolaži i video
  • 1992. Subotica, Gradska biblioteka, kseroksi
  • 1992. Seoul, Sung Kyun Kwan University Gallery, kseroksi
  • 1994. Novi Sad, Likovni salon Tribine mladih, kseroksi
  • 1994. Munchen, Maon, kseroksi
  • 1994. Beograd, Muzej savremene umetnosti, pečati, kseroksi i serigrafije
  • 1995. Napoli, Murat, kseroksi
  • 1996. San Francisco, Stamp Art Gallery, pečati
  • 1994. Novi Sad, Galerija UPIDIV-a, pečati
  • 1997. Beograd, "Srećna galerija" SKC-a, pečati
  • 1997. Niš, Dom kulture, elektrografike
  • 1999. Novi Sad, Art Club, elektrografike
  • 2005. Novi Sad, Galerija "Zlatno oko", digitalni printovi
  • 2006. Novi Sad, Galerija "Podrum", digitalni printovi

P e r f o r m a n s i   i   a k c i j e

  • Beograd (1984, 1992, 1993, 1994, 1996);
  • Novi Sad (1985, 1989, 1990, 1991, 1992, 1994, 1995, 1996, 1997, 1998, 1999);
  • Kassel (1985);
  • New York (1987);
  • Rijeka (1988);
  • Paris (1989, 1991);
  • Tulabara (1989);
  • Vransko jezero (1990);
  • Sremski Karlovci (1990, 1992, 1996);
  • Amsterdam (1990);
  • Milano (1991);
  • Studenica (1992);
  • Senta (1993);
  • Niš (1994);
  • Priboj (1994);
  • Prijepolje (1995);
  • Palma De Mallorca (1997)

Grupne izložbe

V a ž n i j e   g  r u p n e   i z l o ž b e

  • 1993. "Privatno - javno", Galerija VLV, Novi Sad
  • 1995. "L'Art du tampon", Musee de la poste, Paris, France
  • 1998. "Net.art98", London, UK
  • 1998. "Cahaos in Action", Paris, France
  • 1999. Ars Electronica (with Phil E. Haindl), Linz, Austria
  • 1999. "Net.art99", London, UK
  • 2001. "Mediaterra", Athens, Greece
  • 2001. "Fictive Net Porn", New York, USA
  • 2001. "Glimpses - The World after September 11", Athens, Greece
  • 2001. "Fatalne devedesete: otpori i konfrontacije", Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad
  • 2002. Free Manifesta, Frankfurt am Main, Germany
  • 2002. "Wartime", London, UK
  • 2002. "Web dizajn i multimedija", Kulturni centar Novog Sada
  • 2003. MAD'03 2nd Meeting of experimental arts - Madrid, Spain
  • 2003. "Emotions" Third Place Gallery, Sweden
  • 2003. "In the Gorges of the Balkans - A Report" (with Personal Cinema) , Kassel, Kunsthalle, Germany
  • 2003. "Banner-Strike" Rochester, NY, USA
  • 2003. The Making of Balkan Wars: The Game, Athens, Greece
  • 2003. "Kosov@: Carnival in the Eye of the Storm", Portland, USA
  • 2003. Web Biennial 2003 - Istanbul, Turkey
  • 2003. "Balkan video & digital art festival", Zlatno oko, Novi Sad
  • 2003. "Paradoksi eklektickog", Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad
  • 2004. Art Athina 2004  Contemporary Art Fair (with Personal Cinema), Athens, Greece
  • 2005. Web Biennial 2005- Istanbul, Turkey
  • 2005. "O normalnosti - Umetnost u Srbiji 1989-2001", Muzej savremene umetnosti, Beograd
  • 2005. "Na ivici", Galerija Kulturnog centra Beograda
  • 2005. "Zastave umetnika", Galerija Zlatno oko, Novi Sad
  • 2006. "Blends & Bridges: An International Survey of Contemporary Visual Poetry and Related Art", Gallery 324, Cleveland, USA
  • 2006. "Hommage: Warhol", Bel Art, Novi Sad
Paradoks vrednosti
Miloš Arsić
(Novi Sad, 2006)

Izložbom digitalnih printova pod nazivom „Nemoguća tranzicija“, Andrej Tišma potvrđuje opredeljenje za aktivni odnos umetnika prema „stvarnosnoj zbilji“. Njegovo shvatanje umetnosti samo prividno podrazumeva direktne, narativne iskaze koji se, smislom (i darom) za građenje dvosmislenih značenja „prepoznatog“, pretvaraju u metafore.

Ovaj ciklus digitalnih, značenjski preformulisanih sadržaja, pažljivo odabranih reklamnih fotografija, koji je unapred određen stavom o nemogućem, ne podrazumeva gorčinu pesimističkog odnosa prema uočenim kontroverzama tranzicije. Suprotstavljanjem dve realnosti (odnos „sive stvarnosti“ i potrošačkih ideala), istovremeno ih integriše u uzbudljivo jedno koje se, značenjima i neposrednim upozorenjima na očiglednost trenutka nesvršenosti („ublaženih“ agresijom reklama kao virtuelne zamene za moguće), preobražava u smisaonu intrigu.

Pre zabrinut nego apatičan, više ironičan nego pesimističan u pogledu „srećne budućnosti“ koju će doneti tranzicija, Tišma (pre)ispituje sopstvene emocije i doživljaje agresivnih reklama „prestižnih“ proizvoda (Reebok, Lauren, Boucheron, Coca Cola, Boss, Yamaha). Oni su realnost „iz druge ruke“, varljive slike lažnih vrednosti iz kontroverznog domena bogatsva koje ga egzistencijalno ugrožavaju i obespokojavaju. NJegov odgovor na stvarnost „sa druge strane ulice“, neposredno je izrečen u iluzijama digitalnih printova koje se podrazumevaju u univerzalnom svetu Slike (podjednako slike-predstave, „označene predstave“ ili slike znakova), u realnosti njenih opsena. Odgovor je iznuđen ali i odgovarajući, opsena koja je podrazumevajuća jedinica ubedljivosti Slike (digitalnog printa), merom prepoznatog postaje stvarnost na koju nevoljno pristajemo iako znamo da to nije svet obećanog spokoja. Nedoumice o smislu bogatstva, Tišma ne razrešava, prihvata ih kao stupice stvarnosnog miljea koji ga guši, kome osećajem za mere vrednosti ne pripada. NJegova umetnička angažovanost ne poklapa se u potpunosti sa mogućim političkim odnosom prema „zbilji u formiranju“. Interesuje ga umetnička realnost „ne-konačne stvarnosti“, likovna istinitost, svejedno da li u predstavi ili znaku, koja relativizuje egzistencijalne kontraste „trenutka tranzicije“ i postavlja ih u područje nemogućeg.

Eksplicitno upozorenje da stvar treba uzeti u svoje ruke („Prva pomoć – uradi sam: EPP borbe za mentalno preživljavanje“), jer samo prepoznavanje „firmiranih“ proizvoda u zbilji truleži, raspadanja, bede i nemaštine, u osnovi je pogled sa distance bez obzira na stepen kritičnosti. Tišma uspeva da izbegne političku retoriku o poznatom, koristi direktan iskaz koji je istovremeno i metafora o dvosmisleno mogućem, i poruka koja se neposredno vizuelno uobličava i na različite načine tumači. Kontroverze vrednosti tranzicije koje uočava i značenjske zamke koje postavlja, pretočene su u stvarnosne iluzije precizno uobličenih, najčešće „označenih“ predstava, u vizuelne celine „estetskih vrtoglavica“ ubedljivog plastičkog smisla. NJegov odnos prema strukturi digitalnog printa bliži je „estetskoj viziji sveta i društva“ nego pragmatičnom, retoričkom stavu o domenu bogatstva i vrednostima. U osnovi je intimna zapitanost koju Andrej Tišma ne želi da zadrži za sabe, „otvara“ svoju privatnost aktivnom „posmatraču“ i uvlači ga u svet sopstvenih doživljaja.

Čiodom u naduvani mehur očekivanja
John Byrum
(Klivlend, 2006)

Značenja radova Andreja Tišme "Nemoguća tranzicija" nalaze se i odzvanjaju u kontrastu između perfekcije reklamne slike i stvarnosti u kojoj živimo. On želi da budemo svesni da te slike postoje da bi nas nevele na promenu ponašanja, odnosno da kupimo nešto što inače ne bismo. Ili, možda još suptilnije, one deluju kao još jedne slike u naizgled beskonačnom nizu, koje ulazeći nam u život utiču na način mišljenja, ili nam mogućnost mišljenja ograničavaju.

Reklamer mora da stvori jednu vrstu mita, vizuelni mit savršenosti do koga se stiže preko datog proizvoda. Tišma podriva tu poruku jednostavno suprotstavljajući toj lažnoj pomodnoj bajci fizičku realnost svakodnevlja, ubadajući neophodnu čiodu u naduvani mehur naših očekivanja. Poenta NJegove 'čiode' je kontrast između projekcije idealnog, večnog, perfektnog proizvoda namenjenog potrošaču, i svakodnevice raspadanja i nesavršenosti u kojoj živimo. Tišmini kolaži nas navode da otkrivamo zanimljive paralele između platonskog idealizma i potrošačke propagande.

On nas podseća da je propadanje i raspadanje neizbežno. Bezvremena perfekcija je iluzija, a sve što možemo da saznamo je transformacija.

Nismo li sve to znali i ranije? Tišmini radovi su tu da nas na to podsećaju.

Ka meri vlastitog bića
Sava Stepanov
(Novi Sad, 2005)

U tokovima vojvođanske likovne scene Andrej Tišma je na poseban način, alternativan i neekskluzivan, prisutan još od početka sedamdesetih godina. Angažovan odnos prema svakodnevlju ovaj umetnik je izražavao sredstvima koja su i sama proizvod sveta i vremena u kome živi i stvara. Fotografija je osnovni arte-fakt u njegovim mejl-art radovima, xeroxima i elektrografikama, videu i kompjuterskim veb-art ostvarenjima. U skladu s željenim iskazom Tišma primenjuje fotografiju kao dokumentacijsku potvrdu izvedenog rada (akcije, performansi, zapisi), kao stvaralački gest kojim se izražava vlastita privatnost i umetnički personalitet (serija polaroida iz osamdesetih godina), ili nađenim i skeniranim fotografijama ostvaruje smislene, angažovane, uvek sarkastične i metaforički bogate zaključke o aktuelnom trenutku čoveka našeg doba.

U radovima s fotografijom Andrej Tišma se ne bavi pitanjima medijske autentike. Njegov pristup temama i funkcijama fotografije jeste modernistički jer je sve zasnovano na elementarnim osobenostima fotografske slike - ona je večiti isečak stvarnosti i personifikacija realnosti. Veoma često, taj stav Tišma zaoštrava do krajnjih posledica, pogotovo u onim radovima gde je fotografija dokument o umetnikovoj vlastitoj privatnosti, gde je fotografska slika odraz iskrene i istinske ispovesti.

U serijama fotografskih ostvarenja realizovanih tokom osamdesetih (ciklusi i izložbe s naslovima Smrt oko očiju, 1985; Opasnost, 1986-87; Iskušenja 1987-92) Tišma je insistirao na rigidnim sučeljavanjima Erosa i Tanatosa, na sukobljavanjima vitalističkih i katastofi~nih simptoma ne bi li precizno dijagnosticirao stanje svesti pojedinca u socijalnom okruženju... Tokom umetnosti devedesetih on se drži sličnih načela ali erotiku i pornografiju više ne prikazuje samo kao ispovedni lični čin nego kao sociološku pojavu čiji je tretman u sveobuhvatnom mas-medijskom sistemu poistovećen sa neminovnostima dnevnih vesti koje - istovremeno - imaju dignitet reprezentativne manifestacije impulsa savremenog sveta ali i trivijalno značenja potrošne informacijske robe... U devedesetim godinama sad već prošlog veka Tišmina umetnost je izrazito kritički raspoložena prema novom svetskom poretku, prema SAD i svim duhovnim produktima tog društvenog sistema, prema izvitoperenim manifestacijama do vrhunca uznapredovale savremene civilizacije (Natural resorts, Kolateralna umetnost, American Art chool, Američke milenijumske bombonjere...). Ne bez razloga, svojevremeno je Danijel Stringer u časopisu Digital arts (2001) zaključio da "svako ko želi da razume političku, umetničku i etičku situaciju u današnjem svetu može početi od gledanja web umetnosti srpskog umetnika Andreja Tišme", od umetnosti koja koristeći fotografiju (baš kao i informacijska i komunikacijska iskustva meil arta i internet umetnosti) dopire do duhovitih, ironičnih, angažovanih i kritički definisanih umetničkih zaključaka o samoj suštini senzibiliteta vremena prekretnice vekova i milenijuma.

U seriji printova iz ciklusa U mojoj sobi, Andrej Tišma sublimiše svoja dosadašnja autorska iskustva i uspostavlja ravnotežu između vlastite intimnosti i agresivne javnosti. Na seriji velikih fotografija snimljenih "u mojoj sobi" privatnost je tek okružje u koje dopiru impusli svakodnevice. Tišma je, početkom ovog veka, zreo umetnik, stvaralačka ličnost koja na jedan sebi svojstven način "bira" i prihvata odjeke svetskih događanja. U plastičkoj celini njegovih velikih fotografija ti su "odjeci" definisani ubačenim press fotosom, kao svojevrsnim "dokaznim materijalom" o postojanju onih stvari koje se uvlače u naše živote, u našu psihu, u našu svest o nemilosrdnosti svakodnevlja, o čudesnom ljudskom usudu... Kritički odnos osvešćenog umetnika precizno je definisan u ovim fotografsko-kompjuterskim tvorevinama. A svo to angažovanje umetnika Andreja Tišme na "istraživanju sopstvenog okruženja, arheologije privatnosti i simultanog registrovanje impusla sveta" doima se kao jedan, možda čak i očajnički pokušaj umetnika da iznađe pravi stav prema osećanju epohalne krize, da iznađe meru svih stvari, da dopre do duhovnog sklada i ravnoteže, do vlastitog bića, do sebe samog.

Ekološka etika: politika i komunikacija u Tišminoj web umetnosti
Daniel Stringer
("Digital Arts", br. 3, Novi Sad, 2001)

Svako ko želi da razume političku, umetničku i etičku situaciju u današnjem svetu može početi od gledanja web umetnosti srpskog umetnika Andreja Tišme. On nudi inteligentan i kreativan uvid u složena pitanja, naročito ona vezana za njegovu lokalnu situaciju, ali od međunarodnog značaja. Nakon doživljaja njegovih radova bićete podstaknuti da shvatite sopstvenu situaciju i ulogu u današnjem globalnom društvu. Želim ovde najpre da objasnim pozadinu vezanu za ranije faze i kontekst Tišmine umetnosti, propraćene primerima. Ipak, njegov rad je toliko obuhvatan da bi bilo potrebno mnogo više prostora nego ovde za potpuno predstavljanje koje zaslužuje.

Tišma ima prošlost uključenosti u mrežnu, komunikacionu umetnost koja se može pratiti u njegovom mail-artu 70-ih i 80-ih godina, do njegovog ranog uključivanja i učešća u Internet projektima i zbivanjima. S obzirom na to on je cenjen stvaralac i teoretičar oba ova umetnička pokreta. Tišmini radovi se oslanjaju na tradiciju mail-arta i pripadaju struji Internet umetnosti zasnovanoj na komunikaciji, saradnji i demokratiji, pre nego na formalnim i medijsko-instalacionim orijantacijama koje se takođe sreću u praksi. On reaguje na svetske događaje, stvarajući umetnička dela kojima odgovara na situacije stvorene međunarodnom politikom, globalizacijom i odvajanjem individua od političkog procesa. Internet kao medij omogućava alternativnim stavovima da se šire istom brzinom kao stavovi savremene politike.

Ekololgija: geopolitika, društvo i Internet

Ekologija je bila važna za Tišmin rad još od njegovog mail-art projekta “Priroda daje...” 1992. koji je bio posvećen prirodi i skrenuo pažnju na katastrofična zbivanja u svetu. Od tada on ispoljava naglašeno interesovanje za “ekologiju”, koja predstavlja odnos živih bića prema svojoj okolini, ili kako to Tišma vidi: “Ekologija nije vezana samo za čist vazduh, vodu i zdravu hranu, nego i za čiste društvene odnose i etički čiste postupke”.

Globalizacija je primer kako su ovi odnosi ugroženi. Ogromne razlike među bogatim i siromašnim državama rezultiraju manipulacijom i nepoštenom upotrebom sile radi daljeg intenziviranja združene ekspanzije.  To lebdi iznad svega i donosi masovni otpor u obliku demonstracija koje se pretvaraju u okršaje ekstremista i brutalnih snaga bezbednosti. Navedena zbivanja i situacije kada združeni moćnici raspravljaju o budućem obliku globalne ekonomije, što zatim utiče na živote i egzistenciju mnogih u eksploatisanim državama, izaziva nezadovoljstvo među stanovništvom isključenim iz političkog procesa, koje se zbog toga okreće ulici. Tišmini radovi deluje kao konstruktivni protest, kao kreativno lečenje, kako za individue tako i za problematične odnose između vladara i potčinjenih. Njegovi radovi su dobar primer kako komunikacija i kreativnost pružaju sredstva za komentar položaja pojedinca u svetu.

Uloga umetničkih institucija je takođe važno pitanje kada se radi o web umetnosti. Njihovu privilegovanu ulogu u prezentaciji i umetničkoj produkciji avangarda je oduvek pokušavala da otkloni. Internet umetnost, kao mail-art pre nje, ide putevima avangarde u traženju nezavisnosti od takvih institucija, stvarajući direktne i neposredne umetničke forme koje se razmenjuju među stvaraocem i gledaocem bez posrednika i cenzure. Tišmini radovi koriste ovu situaciju omogućavajući da njegov kritički stav bude lako prenesen i razmotren. Na Internetu postoji umrežena zajednica koja podstiče umetničku praksu nudeći kontekst za produkciju i prezentovanje radova.

Web radovi

Tišma je usvojio jedan poseban jezik prilagođen Internetu, ponekad preuzet od predmeta svoje kritike, ili konstruisan u obliku igara ili zagonetki punih humora i ironije, često jednostavnih ali direktnih. “Novi savetski miris” (New World Odour: www.webheaven.co.yu/art/nwo.htm) i “Cenzurisane slike za odrasle” (Adult Censored Pics: www.webheaven.co.yu/art/adult.htm) oba predstavljaju imitaciju komercijalnih web sajtova ali sa određenim razlikama. Prvi predstavlja seriju parfema sa mudro smišljenim marketinškim sloganima i strateškim nazivima. Na primer miris nazvan “M. M. F” prati opis: “Kada se osećate jadno i lošeg ste raspoloženja ovaj miris će vam dati željenu iluziju sreće”. Isto važi i za “S. A. D”:  “Miriše pomalo čudno, u većim količinama čak odvratno. Zato ga koristite veoma obazrivo jer može od vas oterati najbolje prijatelje”.  Ovi primeri funkcionišu kao sarkastične ali podesne opaske na račun tema kojima se bave. Ostale varijante parfema takođe imaju nazive koji aludiraju na institucije novog svetskog poretka, upotpunjene adekvatnim porukama. Ovaj rad deluje kao duhovit ali ozbiljan komentar snaga globalizacije.

“Opšti pogled” (General Vision: www.webheaven.co.yu/nato/general.htm) stoji na čelu serije “Američka mora” Tišminog web sajta: www.webheaven.co.yu/tisma/webart1.htm. Sajt je podeljen na dva dela od kojih gornji pokazuje lice NATO generala Klarka, a donji njegove vojne oznake. Posetioci su upućeni da ispitaju generalova čula klikćući mišem na delove njegovih očiju, nosa i ušiju. Usled ovoga u donjem delu rada pojavljuju se scene bombardovanja i uništavanja za vreme vojne intervencije protiv Jugoslavije 1999. Ove slike na simboličan način zamenjuju Klarkova statusna obeležja i odlikovanja surovim nedelima počinjenim za vreme rata. “Ispitivanjem” generalovih očiju, nosa i sluha gledalac postaje svesatan besmislenosti počinjenog akta. Ovaj rad podstiče i na razmišljanje o tome  šta generali zaista vide i čuju, i do koje mere doživljavaju ratove kojima komanduju.

U pomenutim web radovima gledalac je aktivni učesnik, čitajući i odgonetajući karakteristični Internet jezik, posmatrajući kako se pred njim otkrivaju Tišmine ideje i  uverenja. Postavljaju se pitanja vezana za  gledaočeve lične stavove, sučelujavaju i podstiču njihove pozicije. Kombinujući jezik sa strukturama i idejama Tišma je obezbedio uspeh svojim umetničkim delima, jer gledalac i nakon napuštanja radova zadržava poruke i njihove namene. U ovom slučaju to su etički principi, svest o okolnostima u kojima se pojedinac nalazi i o mogućnostima da se pozabavi svojim socijalnim i političkim okruženjem. Ovo se temelji na Tišminim ličnim iskustvima kao pojedinca u društvu koje ispašta zbog aktuelne geopolitičke situacije. Samo suprotstavljanjem tako teških pitanje biće moguće popraviti i izlečiti narušenu društvenu ekologiju. To je stav koji se razaznaje kroz sve Tišmine radove, koje je neophodno lično iskusti radi boljeg razumavanja njegovih intersovanja, domišljatosti i kreativnosti.

Andrej Tišma, umetnik koji odavno u svom radu tehnološka sredstva i dostignuća stavlja u službu umetnika i umetnosti, i na taj način ih očovečuje, svoje najnovije radove izveo je upravo korišćenjem mogućnosti koje daju kompjuteri, skeneri, crno-beli laserski štampači ili najnovije generacije ink-džet štampača u boji.

Vezujući se na ranije radove, samo sada oslobodjen mnogih zametnih postupaka pri izradi, koji su znali i da ga ograničavaju, Tišma je stvorio jednu seriju elektrokolaža i elektrografika koji su, upravo zahvaljujući korišćenju pomenutih proizvoda visoke tehnologije, dobili na povećanju komunikacije sa posmatračem.

Zastupajući ideju neekskluzivnosti umetnosti i angažujući se na buđenju duhovnosti Tišma i ovim novim radovima daje svoj karakterističan pečat, a to je odgovor svom vremenu i neprekidan protest i opomena kako na globalnom, tako i na lokalnom planu. U njegovim delima ne treba  tražiti likovnost već poruku, akciju delovanje na ljudski duh, ne bi li se malo uznemirio i konstruktivno angažovao.

Luka Salapura
(Katalog izložbe "Elektrografike", Dom Kulture, Niš, oktobarbar 1997)


Umetnost umesto reklame - Dela objavljena u projektu
Skulpture za novi milenijum. Digitalni print, 100 x 150 cm

 

Klikni za vecu sliku   Klikni za vecu sliku   Klikni za vecu sliku   Klikni za vecu sliku   Klikni za vecu sliku

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2016

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
NJUJORK. Odbor za fotografiju Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku jednoglasno je odlučio da...
ZEMUN. Galerija Stara kapetanija predstavlja od 23. novembra do 4. decembra 2016. izložbu...
NIŠ. Galerija "Srbija" u Nišu predstavlja od 6. decembra 2016. seriju ...
NOVI SAD. Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića i Nacionalni savet...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Podržite Art magazin

Pretplatom / donacijom putem PayPal servisa omogućujete da Art magazin nastavi sa uspešnim radom. Hvala!

Iz arhive art događaja
Poklon-zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. 15. jun - 10. jul 2010.
U utorak 15. juna...
Savremena galerija, Zrenjanin. 16. februar - 6. mart 2009.
Ova izložba svojom...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. 26. maj - 11. jun 2010.
Izložba Vlade Rančića ...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageKIKINDA. Simpozijum "TERRA" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava svake godine od 1. do 31. jula, u objektu stare industrijske arhitekture koji je izgraðen 1895. godine. Na simpozijumu "TERRA" svake…
Knjige i časopisi
  • ImageU knjizi "Nova skulptura u Vojvodini 1980‒2000 / New Sculpture in Vojvodina 1989‒2000." istorijsko‒umetnički valorizuju se opusi i delovanje u prostoru i domenu nove skulpture sledećih autora i autorki: Ane Bešlić, Verbumprograma, Ratomira Kulića, Mirjane Kojić,…
Intervjui
  • ImageSlikar i grafičar Petar Ćurčić unutar Likovnog kruga stvara od 1966. godine, kada je na korišćenje dobio tavanski prostor zgrade topovnjače Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvrđavi. Pet godina kasnije, seli se u atelje u blizini Akademije…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Cara Lazara 25
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom